|
Хвала душебрижницима Не знам чему толика бојазан за нејединство у редовима социјалиста. Можда медији више желе да објаве коју реч о унутрарстраначким сукобима, а можда је то покушај неких других странака да преко медија направе неко нејединство током припрема за нови конгрес СПС-а.  Лидер социјалиста Ивица Дачић минулих дана је у пар наврата изјавио да има ''проблем са менталитетом појединаца у СПС, које више занима прича о фотељама него стратешко питање опстанка и развоја странке'', да су многима из његовог окружења функције постале важније од партијских и државних приоритета, па да је после две деценије у политици и ''мало уморан од свега''. Овај ''кратак спој'' на релацији лидер странке-појединци из њеног врха био је и повод да са Обреном Ћетковићем, првим човеком Социјалистичке партије у центру Шумадије, за ''Крагујевачке'' разговарамо о могућим кадровским променама, неки би то назвали чисткама, у редовима социјалиста на предстојећем новембарском конгресу, о сукобу старих и младих, даљем реформисању странке. Интервју са Ћетковићем почињемо питањем како гледа на незадовољство свог партијског лидера и размишља ли уистину Дачић да ли да се на следећем партијском когресу кандидује за председника Социјалистичке партије? Највећи број предлога из општинских и градских организација ове странке нема сумње је за то да се за председника кандидује Ивица Дачић. Ипак, остаје да он одлучи хоће ли то прихватити или не. Имајући у виду његов рад у претходном периоду, чињеницу да је с њим као првим човеком партија рехабилитована и стабилизована, да јој рејтинг из године у годину расте-што показују и ванредни избори у појединим општинама на локалном нивоу, ја заиста мислим да ће он прихватити кандидатуру за председника Социјалистичке партије. А због чега се сад двоуми, каже да је ''мало уморан од свега'', незадовољан? Уморан још увек није. Мислим да свој посао ради врло успешно, што показују и бројне оцене у разговору са грађанима. Све то говори у прилог томе да је Дачић, ако не најбољи, оно међу најбољим политичарима у Србији. Ипак, председник странке је незадовољан појединцима у редовима социјалиста које, како каже, више занима прича о фотељама него стратешко питање опстанка странке? Ако је у претходном раду проценио да има и тих који су више заинтересовани за фотеље него да иза себе оставе рад и да их резултати рада доводе на те функције, конгрес је тај који ће одлучити да ли ти људи могу да остану даље у руководству партије или не. Значи ли то да ће на конгресу ипак бити чистке? О томе одлучују делегати. Кад председник буде изабран, он предлаже тим с којим ће даље да води партију. За разлику од Ивице Дачића, који је јавно, мада не и до краја отворено, проговорио о неким проблемима с којима се сусреће СПС, његови сарадници немају намеру да о томе говоре. Зашто, шта их спречава? Ако већ постоје они који партију користе за свој каријеризам, за фотеље, а према резултатима рада не заслужују таква места у партији-ето вероватног разлога за страх. Додуше, плаше се људи који су у врху партије, руководству, председништву...Тих оптерећења немају председници општинских и градских одбора. Припадници ''млађе гарде'' у странци отворенији су и директнији у ''прозивању''старијих партијских колега. Замерају им што не схватају шта се у међувремену издешавало, колико је времена прошло и да се много тога променило. Да ли неки од тих нису спремни да прате темпо и кораке председника Дачића? Слажем се са констатацијом да су млађи отворенији, да могу да разговарају на ту тему, али вероватно због свог неискуства. Управо то неискуство или кратак рад у партији можда им омогућава, више из незнања, из неке смелости, да отворено разговарају о односу старијих и млађих колега. Могу и млади кадрови, кад је у питању програм и рад партије, да буду стари. Наравно, овим не желим да дезавуишем младе, један сам од њихових поборника, јер ко нема младе иза себе, нема ни перспективу. Али, ја бих пре вршио поделу, а и млади томе преферирају, на способне и неспособне. Оне који својим радом и резултатима рада дају допринос партији оне који не могу у истом темпу да прате свог председника. Отуда је за ове друге вероватно да више не могу очекивати место у руководству партије. Селекција кадрова је сасвим природна. Не знам чему толика бојазност за (не)јединство у редовима социјалиста? Можда медији више желе да направе унутарстраначке раздоре и сукобе, а можда је то покушај неких других странака да, преко медија, направе неко нејединство? Мислим да је СПС јединствен и да ће политика коју води Дачић допринети да то јединство остане и после конгреса. Како замишљате еспеесовски тим на челу са Дачићем који у наредном периоду треба ову странку да учини још европскијом и модернијом? Ми смо се као партија изјаснили о наших пет циљева. То су очување националних и државних интереса, економски развој, неминовност уласка у ЕУ, социјална правда и борба против корупције и криминала. Ваљда смо показали у претходном периоду да смо на свим тим пољима бележили успех. Према томе, ти који могу да прате то што стоји у програму за конгрес треба да буду у тиму будућег председника. Откуд онда Дачићева опаска у стилу ''мало сам уморан од свега''? Можда је то мали и предигра пред овај новембарски конгрес. Прича се да је у СПС-овским редовима дошло до конфликта између Дачића и Мркоњића и Шкундрића? Не, нема ту никаквог сукоба. Да потсетим да је Петар Шкундрић на последњем конгресу Социјалистичке партије био један од кандидата за председника, који је на демократски начин изгубио од Ивице Дачића. Да је било икаквих сукоба, зашто би Дачић предложио Шкундрића за место министра рударства и енергетике. Ви сте у неким пристојнијим годинама, а кажете с малим стажом у партији. Да ли као такав припадате старијој гарди или сте по размишљањима и приступима ближи млађима? Конкретније, да ли сте више ''дачићевац'' него ''мркоњићевац'' и ''шкундрићевац''? Нисам ни Дачићев, ни Мркоњићев, ни Шкундрићев, већ сам за интересе Социјалистичке партије. И тачно је да од свих њих имам најмањи стаж у СПС-у. Зато се сврставам међу млађе-без обзира на године старости које имам. Да ли Ивица Дачић на вас гледа као на стару гарду и какве су вам шансе да вас поново види у свом тиму? Ако се имају у виду резултати направљени у Крагујевцу у вези са стабилизацијом партије, резултати на последњим републичким изборима и мој рад у привреди-мислим да не би смео да ме заобиђе. Интервју објављен у Недељним новинама ''Крагујевачким'' 15. јула 2010. |